Godina bez leta će se desiti ponovo, kao 1816., a naša civilizacija za to nije spremna!

Erupcija islandskog vulkana Bardarbunga će imati dalekosežne posledice na Zapadnu civilizaciju i označena je kao ogroman rizik u 2015. godini od strane Saxo Bank u Danskoj.

To je bukvalno na našim vratima i stalna pretnja, ali iz nekog razloga se nikada skoro ne pominje u medijima. Prošlog leta pomenuti vulkan je označen crvenim stepenom upozorenja. Islandska kancelarija za meteorologiju navodi da ovo označava neposrednu opasnost od erupcije, i sa, verovatno, značajnom emisijom pepela u atmosferu.

Nakon velikog zemljotresa u avgustu, Bardarbunga sada kontinuirano eruptira već više od 3 meseca. Sadašnji „period seizmičkog nemira je jedan od najvećih ikada zabeleženih na globalnom nivou“, objavili su islandska Civilna zaštita i Kancelarija za upravljanje krizama. Zamislite zimu u mraku, nepodnošljivu hladnoću, velike oluje, stalne poplave, vetrove koji besne i neprekidnu kišu i sneg.

Ako saberete potpuni poremećaj putovanja, poplave i štetu na kućama i infrastrukturi od vetra, uginuće stoke, zahteve za pomoć upućene hitnim službama, ovo je veoma realna mogućnost za Zapadnu civilizaciju u narednim mesecima. Kako znamo? Zato što se to već dogodilo, 1816. godine, koja je poznata kao „Godina bez leta!„

Leto 1816. nije bilo kao i svako drugo leto koje su ljudi zapamtili. Sneg je pao u Novoj Engleskoj. Sumorne, hladne kiše padale su širom Evrope. Bilo je hladno, olujno i mračno – ni nalik tipičnom letnjem vremenu. Shodno tome, 1816. je postala poznata u Evropi i Severnoj Americi kao „Godina bez leta“.

Šta se desilo? 

Dana 5. aprila 1815., planina Tambora, vulkan udaljen na hiljade milja, na drugoj strani sveta, probudio se i postao aktivan.
Vulkan je eksplodirao – bila je to najveća vulkanska erupcija u pisanoj istoriji. Šta se desilo u narednim mesecima se jedino može opisati kao noćna mora.

Mnogi ljudi, koji su bili blizu vulkana, izgubili su život u tom događaju. Planina Tambora je izbacila toliko pepela i aerosola u atmosferu da je nebo postalo tamno, a Sunce nije bilo moguće videti. Velike čestica pepela, izbačene u vazduh od strane vulkana, prekrile su sela i gradove u blizini, urušavajući kuće i zgrade. Postoje izveštaji da je par metara pepela plutalo na površini okeana u regionu.

Indija: Misteriozno pleme Agori sveštenika je proterano zbog svojih jezivih rituala

Ali, prava šteta je prouzrokovana sićušnim česticama pepela koje su bile dovoljno lagane da se šire krozatmosferu tokom sledećih meseci i imaju globalni uticaj na klimu. Te sićušne čestice su našle put do stratosfere, gde su mogle da se efikasnije prošire širom sveta.

Zemljina prosečna globalna temperatura je pala za tri stepena Celzijusa.

To leto bez Sunca imalo je mnogo uticaja na Evropu i Severnu Ameriku. Usevi su se osušili – bilo zbog mraza ili nedostatka Sunca.
To je izazvalo da bude malo hrane, i činilo da se poljoprivrednici koji su gajili useve boje da će biti opljačkani.
Nedostatak useva tog leta učinio je hranu vrednijom, a cena hrane je porasla.

Zapadnjaci ne podnose previše dobro stres ovih dana

Erupcija islandskog vulkana Bardarbunga će imati dalekosežne posledice za Zapadnu civilizaciju.
Za razliku od planine Tambora, Bardarbunga je u našem dvorištu i erupcija nalik na onu iz 1815. bi uronila našu civilizaciju u mračno doba i bez sumnje bi završila svoje postojanje u potpunoj anarhiji. Samo se setite kako se ljudi ponašaju tokom rasprodaja i videćete kako se Zapadnjaci ne snalaze dobro sa stresom!

Samo bi nas potreba za električnom energijom sve gurnula u tamu, letovi bi bili zaustavljeni, juriš na banke bi izazvao rušenje već ranjive ekonomije, prodavnice bi bile ispražnjene. a ljudi bi počeli da ubijaju jedni druge.

Ključno pitanje je ne „da li“, već „kada“!